Kosa nakon Exita

Prije samog pranja, oko sat vremena pokušavam da je odvežem. Nikakav problem, samo treba prvo da u tom plastu pronađem gumicu kojom sam je prvo veče zavezala, zatim šnale od druge večeri, rajf od treće i kačket od četvrte, usput nailazim na grančice i trunje različite vrste i upotrebne vrijednosti, kamenčiće (odlično – čuvam ih za uspomenu, stavljam pored onih iz prijašnjih godina), slamku, pljugu „za iza uveta“, pljugu „za iza drugog uveta“, nekoliko primjeraka novosadsko-dunavske flore i faune (poluživih), neki kartončić, neke tablete, dva-tri tokena i gumicu za kosu od prve večeri (rezervnu).

Češljanje preskačem, naravno, jer se više niko ne loži na Šinejd, i taj žbun stavljam pod mlaz vrele vode, čiju vrelinu od zaštitnih slojeva ne mogu da osjetim na glavi, ali zato ostatak kože reaguje opekotinama nezanemarljivog stepena. Kada postaje crna, kada se začepljava, pa između prvog i drugog šamponiranja posežem za Mister Muskolom, između drugog i trećeg za Domestosom, između trećeg i četvrtog za gumenim rukavicama da pokupim pramenove čije maliciozno odvajanje ipak nisam mogla da izbjegnem, a između četvrtog i petog za novčanikom da vidim imam li dovoljno novca za onaj porodični šampon od koprive/breze. Postupak stavljanja regeneratora je isti, osim što tu uspijevam da dođem samo do treće faze.

Po ko zna koji put, odlučujem da neću više da prolazim kroz ove muke i kunem se da ću se ošišati, ali se onda prisjećam čemu sve ona može da posluži: kao jastučnica za izbjegavanje kontakta sa sumnjivim površinama, kao gas-maska u pješčanoj oluji Arene ili u plinskoj komori WC-a, kao peškir poslije umivanja ili salveta poslije jela, kao maska za sakrivanje od nepoželjnih ljudi ili od kamera, kao štek za sakrivanje nedozvoljenih sredstava, i shvatam –
ona je za Exit i stvorena!