Lokal-patriotski žargon za legendarno beogradsko naselje, inače prijavljeno mesto pod Suncem takvih veličina kao što su i.o. Džoni Kurajber, Buksnetina, Ollanik, Turgenjev, Penzioner i Lepa Brena, mesto na kojem je svoje detinjstvo proživeo i u njemu uživao i pisac ovih redova, to brdovito parče Raja na Zemlji do kojeg vas jedva izvuče prosečna 75-ica a posle nikada više ne poželite da odete, taj grad u gradu u kojem kupujete nameštaj i sahranjujete svoje bližnje, gde odrasli uživaju u gastronomskim čarolijama u famoznom restoranu "Ž" a najmlađi u onim zimskim na padini kod SC "11.April", gde onaj čuveni ANLAVE kombi sa Marakane odlazi u garažu pošto se završi tekma i gde beogradski piljari "gaje" svoju robu na Kvantaškoj Pijaci - jednom rečju...odnosno dve - Bežanijska Kosa.
Ponekad ćete čuti i nešto kao Rio Bežaniero, ali to su cigani istripovali svoj latinoamerički san...
