To je ona koska iz svinjskog dimljenog buta, oglodana odavno, koja se koristi, u siromašnim krajevima Istre, da, prokuvana dvadesetak minuta u maneštri, lokalnom kulinarskom specijalitetu, podari miris. Maneštra je čorba od sitnog pasulja, kukuruza i priručnog povrća. A koska je kolektivna jer: u jednoj zgradi svi određenog dana kuvaju to jelo. I kad se pasulj skuvao, baba Marica u potkrovlju vadi kosku iz ormana, odmotava je iz novina, i spušta je u lonac. Dvadeset minuta kuvanja je dovoljno. Onda baba Marica vadi kosku, vezuje je za konopac i zove sa prozora komšinicu Radu u stanu ispod, koja promalja glavu i hvata kosku pa je trpa u svoj lonac. Posle dvadeset minuta Rada zaziva dalje, sa smerom na dole, i radnja sa konopcem se ponavlja. I tako sve do prizemlja, kad mali Lucijin unuk Lučano vraća kosku Marici u potkrovlje.
I tako do sledeće maneštre...
