Kragujevački skadar na bojani

Kad uđete u našu bivšu, i buduću, prestonicu, sa severa, iz pravca Batočine, i prođete Filip Kljajić, fabriku, propalu, privatizovanu, propalu, s jedne strane i Halu, khm, Jezero, s druge, i čim vam cigančići, bome i ne baš cigančići već debele cigančine operu šoferšajbnu, brzo ćete, nastavljajući dublje u grad, da li se ukotvljavajući u njega ili nastavljajući dalje prema Kraljevu, naići, posle prvog semafora i čekajući na drugom, na oveću, noviju, zgradu, s desne strane, zgradu koja dominira prostorom, zgrada koja deluje kao da samo što nije završena i spremna za useljenje, u skelama zgrada je, vas u skelama bila je, ali ostale su dole i dalje skele neke, ama uporne skele neke, skeletine, skelti, skeleti, skeletoni i skeletori neiskorenjivi. Heh, pomislićete, vi neovdašnji, ok, gradi se i ovaj Kragujevac, zgrada ko zgrada, poveća malo i ništa to ne bi bilo neobično da se ta zgrada uopšte ne završava niti useljava godinama već, evo niko i ne broji više godine, to stoji na 99 posto ko napunjena baterija i nikako da mrdne do 100. I ajde sve, al najčudnija stvar su te skele, i na trotoaru skele, smetaju skele, nizašta skele, tu-skele-kao-takve-skele, eto dovode decu iz škola kad oće da im pokažu šta su skele za čas iz OTOa u prirodi ah što bar ne pomere skele ako neće da završe zgradu, godinama prolazim ispod skela i kaplje voda ljudima na jakne ili na šta već nose, na kapute, na ćele, na skele koje ispod ljudi nose negde (to su skele br. 2) kaplje, kaplje sa skele (br. 1) i cevi skelne oko tebe smetaju ti nekako zarobljavaju loše, loše skele

Šta je razlog nezavršavanja ove zgrade i svojevrsnog statusa kvo znao sam ali zaboravio jer je neka klasična priča lokalna građevinsko lopinska i boli me kurac više šta je ustvari u pitanju, znam jedino za skele, skele.