Par kapljica na dnu šoljice. I da se konobar postidi kada ga donese. Inače nije kratki.
Velika zagonetka nad kojom se svaki put duboko zamislim, u bilo kom kaficu. Radi se, naime, o soljici velicine naprstka, ispunjenoj nekakvom kafom (sto bi rekao moj deda- to je sve mafija italijanska). Dovoljan je jedan gutljaj da se soljica isprazni, a za njom i dzep, jer je cena skoro kao cena kafe za vreme inflacije. A sto je mozda najzanimljivije, cena kratkog i dugog espressa u svim kaficima ista. Mene zanima, koju tautologiju u ovom slucaju da primenim?
Eto zasto je meni svaki odlazak na kafu mali `brain training`.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.