Žalimo se kako se nema love, kako je kriza, kurac-peta, al opet svako od nas može da priušti da ponekad odskakuće ako niđe drugo makar do našeg (crnogorskog) primorja. Čim se ide na odmor, posebno kad pričamo o moru, podrazumijeva se nupitni provod i tona mlade, delikatesne pičetine. Ako imaš s kim da ideš u ekspediciju na ženski pol, narafski. Pod tim, očigledno je da se misli na društvo. Elem, može se desiti da je društvo zauzeto. Našli ljetnje poslove, ostali kod kuće da cijepaju drva, nemaju kinte... Ili si ti jednostavno neopjevani paćenik koji truje okolinu svojim prisustvom i niko ga ne želi u radijusu od pola kilometra, a kamoli u uskom krugu prijatelja. Moraš se nekako snaći. Odgovor je – improvizacija.
Pod tim naravno ne mislim da kupiš lutku na duvanje i da je ko neki psihijatrijski slučaj nosaš sa sobom kao tvog najboljeg prijatelja (ili ne daj Bože da izmisliš imaginarnog frenda i pod njegovim uticajem izvršiš teksaški masakr jer si, kao što sam pomenuo, neopjevani paćenik koji truje okolinu svojim prisustvom i niko ga ne želi u radijusu od pola kilometra, a kamoli u uskom krugu prijatelja.) Već, kao pravi bačje, da se dostojanstveno okreneš na peti i da se uputiš ka odabranoj destinaciji (Sutomore očigledan izbor).
Smestiš se u nekom ćumezu kod oronule bakice kojoj je Ciceron bio školski drug, platiš nešto jeftino za taj sobičak (nećeš pičke dovodit' pa da ti treba sad neka vila, jelte), baciš torbu sa stvarima pored kreveta i zaputiš se na plažu.
Stigao si. Gužva, sunce zameračilo pa kara narod svojim predivnim prelivajućim zracima. Dolje u dnu plaže, zakupljeno. Ni ne pomišljaš da zalaziš tamo za sada, iako su na toj lokaciji definitivno najbolje čke. Što koji vrabac da daješ 5 jevreja za ležaljku (ne daj Bože suncobran) kad možeš za te pare da kupiš 2 zidarske?
Ustaješ sa svog peškira. Bacaš pogled po plaži. Brzo skeniranje okoline i ubacivanje podataka u unutrašnju memoriju tvoje izmučene tikve. Grupacija dobrih pički primijećena kako se brčka u plićaku i igra odbojke. Bez imalo snebivanja ili razmišljanja krećeš u njihovom pravcu. Šta te boli patka, ionako te niko ne poznaje. U vodu ulaziš što brže da bi ostavio potencijalnim seksualnim objektima što manje vremena da primijete tvoju pivsku stomačinu, opuštenu sisu ili bradaju oblika Australije. Ležerno otplivavaš par metara dalje i što više mlataraš nogama da privučeš pažnju, kao pravi mužjak. Onda se vraćaš i prilaziš na 5-6 metara od potencijalnih meta. Samo ti oči vire iz vode, ugnijezdio si se ko nilski konj na tom mjestu i ne može te pomjeriti ni FAP sa sajlom. Čekaš povoljnu priliku da jedna od cava sa vidno nekoordinisanim pokretima zabode loptu neartikulisanim urarcem što dalje može da bi ti mogao kao pravi džentlmen da odeš i da je doneseš nazad. Kada vratiš loptu i čke ti se uz kurvinski osmjeh zahvale, ti ležerno priupitaš da li možeš da igraš sa njima. Male su šanse da te odbiju. Ipak si im donio loptu, bio si dobar, aj da te ispoštuju.
Kad si se uvalio među to društvance, tek onda uviđaš da ima i muškog dijela populacije u gomili koja igra odbojku. Razmišljaš kako bi prekul bilo da su sada tvoji drugovi sa tobom (pod uslovom da ih imaš i da nisi neopjevani paćenik koji truje okolinu svojim prisustvom i niko ga ne želi u radijusu od pola kilometra, a kamoli u uskom krugu prijatelja. )
Upuštaš se u konverzaciju. Normalno, lakše uspostavljaš komunikaciju sa muškim dijelom ekipice. Zaključujete da obojica volite da ločete Jelenka, gledate fudbal i lučite sokove na Đokovića. Saznaješ da je tvoj novi drugar iz Gornjeg Mitojeva, zapizdine đe je tetka tvoje babe kupovala sir za vrijeme 2. Svjetskog rata '42. Tu ste se našli. Trgovina sira je bila okidaš koji je otvorio pandorinu kutiju vašeg novonastalog prijateljstva. Šalješ čke u kurac i ideš sa tvojim novim drugarom na vops. Tih 5-6 dana se ne razdvajate. Za razliku od cava, nije vam problem da on vidi vašu memljivu sobu. Sprdate se, slikavate, zviždite i okrećete se za ribama, noćne sate provodite po klubovima, dobijate korpe u paketu, tj. obojica bivate odjebani od strane nekih do jaja pički, ali vas boli kurac, jer ipak niste sami u porazu. Da komšiji crkne krava.
Nakon tog predivnog i driljivog druženja, već ste razmijenili brojeve telefona i fejzbuk profile. Pozdravljate se i svako ide svojim putem. Čim se vratite kući i realnosti, sjednete za komp i na fejsu tražite vašeg dobrog druga. Listate međ' morem življa sa istim imenom i prezimenom i nailazite na sliku vašeg frenda, baš onakva kako je i opisao. Sa uzbuđenjem ga dodajete, i nakon par sati on prihvata. Popričate kako ste prošli u putu, lajkujete par slika, bacite par komentara poput LUDO U NEZABORAVNO, dobijete poziv da dođete u Gornje Mitojevo na mitojevački sir, i na tome sve ostane.
Nit vi zađete ni blizu zapizdine Gornje Mitojevo, nit vam vaš privremeni drug opet padne na pamet. Jer, pobogu, zašto bi se onda zvao privremeni?
