Kratkoročna prijateljstva

Жалимо се како се нема лове, како је криза, курац-пета, ал опет свако од нас може да приушти да понекад одскакуће ако ниђе друго макар до нашег (црногорског) приморја. Чим се иде на одмор, посебно кад причамо о мору, подразумијева се нупитни провод и тона младе, деликатесне пичетине. Ако имаш с ким да идеш у експедицију на женски пол, нарафски. Под тим, очигледно је да се мисли на друштво. Елем, може се десити да је друштво заузето. Нашли љетње послове, остали код куће да цијепају дрва, немају кинте... Или си ти једноставно неопјевани паћеник који трује околину својим присуством и нико га не жели у радијусу од пола километра, а камоли у уском кругу пријатеља. Мораш се некако снаћи. Одговор је – импровизација.

Под тим наравно не мислим да купиш лутку на дување и да је ко неки психијатријски случај носаш са собом као твог најбољег пријатеља (или не дај Боже да измислиш имагинарног френда и под његовим утицајем извршиш тексашки масакр јер си, као што сам поменуо, неопјевани паћеник који трује околину својим присуством и нико га не жели у радијусу од пола километра, а камоли у уском кругу пријатеља.) Већ, као прави бачје, да се достојанствено окренеш на пети и да се упутиш ка одабраној дестинацији (Сутоморе очигледан избор).

Сместиш се у неком ћумезу код оронуле бакице којој је Цицерон био школски друг, платиш нешто јефтино за тај собичак (нећеш пичке доводит' па да ти треба сад нека вила, јелте), бациш торбу са стварима поред кревета и запутиш се на плажу.
Стигао си. Гужва, сунце замерачило па кара народ својим предивним преливајућим зрацима. Доље у дну плаже, закупљено. Ни не помишљаш да залазиш тамо за сада, иако су на тој локацији дефинитивно најбоље чке. Што који врабац да дајеш 5 јевреја за лежаљку (не дај Боже сунцобран) кад можеш за те паре да купиш 2 зидарске?

Устајеш са свог пешкира. Бацаш поглед по плажи. Брзо скенирање околине и убацивање података у унутрашњу меморију твоје измучене тикве. Групација добрих пички примијећена како се брчка у плићаку и игра одбојке. Без имало снебивања или размишљања крећеш у њиховом правцу. Шта те боли патка, ионако те нико не познаје. У воду улазиш што брже да би оставио потенцијалним сексуалним објектима што мање времена да примијете твоју пивску стомачину, опуштену сису или брадају облика Аустралије. Лежерно отпливаваш пар метара даље и што више млатараш ногама да привучеш пажњу, као прави мужјак. Онда се враћаш и прилазиш на 5-6 метара од потенцијалних мета. Само ти очи вире из воде, угнијездио си се ко нилски коњ на том мјесту и не може те помјерити ни ФАП са сајлом. Чекаш повољну прилику да једна од цава са видно некоординисаним покретима забоде лопту неартикулисаним урарцем што даље може да би ти могао као прави џентлмен да одеш и да је донесеш назад. Када вратиш лопту и чке ти се уз курвински осмјех захвале, ти лежерно приупиташ да ли можеш да играш са њима. Мале су шансе да те одбију. Ипак си им донио лопту, био си добар, ај да те испоштују.

Кад си се увалио међу то друштванце, тек онда увиђаш да има и мушког дијела популације у гомили која игра одбојку. Размишљаш како би прекул било да су сада твоји другови са тобом (под условом да их имаш и да ниси неопјевани паћеник који трује околину својим присуством и нико га не жели у радијусу од пола километра, а камоли у уском кругу пријатеља. )

Упушташ се у конверзацију. Нормално, лакше успостављаш комуникацију са мушким дијелом екипице. Закључујете да обојица волите да лочете Јеленка, гледате фудбал и лучите сокове на Ђоковића. Сазнајеш да је твој нови другар из Горњег Митојева, запиздине ђе је тетка твоје бабе куповала сир за вријеме 2. Свјетског рата '42. Ту сте се нашли. Трговина сира је била окидаш који је отворио пандорину кутију вашег новонасталог пријатељства. Шаљеш чке у курац и идеш са твојим новим другаром на вопс. Тих 5-6 дана се не раздвајате. За разлику од цава, није вам проблем да он види вашу мемљиву собу. Спрдате се, сликавате, звиждите и окрећете се за рибама, ноћне сате проводите по клубовима, добијате корпе у пакету, тј. обојица бивате одјебани од стране неких до јаја пички, али вас боли курац, јер ипак нисте сами у поразу. Да комшији цркне крава.

Након тог предивног и дриљивог дружења, већ сте размијенили бројеве телефона и фејзбук профиле. Поздрављате се и свако иде својим путем. Чим се вратите кући и реалности, сједнете за комп и на фејсу тражите вашег доброг друга. Листате међ' морем живља са истим именом и презименом и наилазите на слику вашег френда, баш онаква како је и описао. Са узбуђењем га додајете, и након пар сати он прихвата. Попричате како сте прошли у путу, лајкујете пар слика, баците пар коментара попут ЛУДО У НЕЗАБОРАВНО, добијете позив да дођете у Горње Митојево на митојевачки сир, и на томе све остане.

Нит ви зађете ни близу запиздине Горње Митојево, нит вам ваш привремени друг опет падне на памет. Јер, побогу, зашто би се онда звао привремени?