Verovatno najbolesniji film u istoriji nase kinematografije, a i sire.U njemu, glumica Marija Vickovic doji Lazara Ristovskog, Ljuba Tadic igra, nazalost, poslednju filmsku ulogu,Nada Sargin prvi put dobija priliku da pokaze svoje grudi, Dragan Micanovic nosi repice, itd.Radnja filma je odvratna i bolesna, sama po sebi,ne bih da prepricavam, i zaista ne razumem odakle ideja Lazi da ovako nesto producira.A gospodin reditelj je ocigledno mentalno poremecen, ili je bio pod teskim drogama.Ali, film vredi videti zbog toga da bi se videlo dokle su ljudi spremni da idu, samo da bi rezirali film.Ako ste gadljivi, ili slabog zdravlja, nemojte nikako gledati.
