Trsiti, al' u vidu obaveze.
Nameračiti se u fazonu heftanja, al' s nasladom.
Naći onu finu notu opštenja između spavanja i bespoštednog traslačenja s primesom silovanja.
Ja: "Šta si ti to, kao, bio fin na igrankama...? Nemoj ti meni te priče!"
Deda: "Ma, kak'i, mi smo tada :nostalgični smeh:, lakše je nekako sve bilo... Nije bilo ovih zaštita k'o danas... Ova jedna 'tela da stavi zaštitu, kaže meni, ide čas'om, a ja provirim iza ćoška, a ona stavlja ono njeno, nešto žensko, dole... A ja njoj, aaa, nema ništa od toga, neću, nije to prirodno..."
Ja: "Hahaha, pa šta joj onda rek'o?"
Deda: "Ma, kakvi, rek'o joj ja da ide kući, nema ništa..."
Ja: "Hahaha, pa treb'o si ti to podu'vatiti, šta ima veze!"
Deda: "Ma, kak'i... Pre je bilo nekako lakše, ljudi su se lepše... tako nekako, kršili...!"
