Mnogi stari, prekaljeni internetaši, sa nostalgijom se sećaju onog vremena dok je internet dopisivanje imalo svoju najkvalitetniju dimenziju na ovijem prostorima.
Najpoznatiji bejahu Krstarica i Srpski kafe (po narodski). Taj rivalitet je, među četerima, bio poput Zvezde i Partizana u realnom svetu. Mada, kao i u realnom svetu, bilo je preletača.
U to vreme nije bilo toliko prilike da se spejsovano perzonijalizuješ kao osoba, osim ako nemaš kinte, pa imaš svoj sajt. Nije bilo tih društvenih mreža koji razdružuju ljude, a udružuju mreže, pa tim mrežama drže ljude.
Izabereš neki nadimak, da pokažeš ko si i koliko si kreativan, kreneš da se zezaš, startuje te neko ili nešto, nemaš pojma... Pa onda, ako spika krene kako treba, dobiješ i mejl, da kad se izlogujete sa dajl-apa nastavite konverzaciju... A u tom mejlu možda izlobiraš i za neku fotku dotične... A ne znaš ni da li je to ona... Potom dobiješ broj moba, na korak do toga da se i vidite uskoro ako ste blizu...
U mnogim urbanizovanijim zemljama, povezivanjem preko četa se dešavalo i da konzumenti okončaju životarenje, ali na našim četićima teško.
A danas, sve ubrzano i digitalizovano, nema tu draž...
Za prave internetostalgičare, Krstarica i Serbijan kafe prestavljaju more uspomena.
Što kaže naš narod, bilo srećno vreme.
Pozdrav od KiseoNicka i, nekada davno, Antropogenog_faktora_mutagenosti!
