Običan bajat lebac isečen na fine kockice. Ono čime se nekad hranila živina po dvorištu danas je, to jest otkad je dobio nobles francusko ime, nezamenjiva namirnica u kuhinji svake fensi kuvarice.
Istovremeno je, zbog svog očiglednog anagramnog efekta, izvor veselja i radosti za mnoge manje upućene domaćice dok spremaju ručak uz Rudolfa van Vina. A ponekad, bogami, i izvor problema...
Na ekranu u dnevnoj sobi - 24 kitchen. Šarmantni Rudolf je upravo pri kraju spremanja "Potaža a'la Ševeningen". Domaćica povremeno virka iz kuhinje dok prati uputstva jebozovnog Rudija....
"I na kraju potaž ukrasite sa nekoliko krutona..."
- Iju, crni Rudika, pa šta će ti i to?! Ali,verovatno mora, ne zove se džaba ševenigen... Uf, gde sad da nađem đavolje kurtone? Stevooooo!!!
- Agrrgghh! Šta se dereš, koji kurac, samo što sam zadremao?!
- Stevo, je li ostalo šta od onih kurtona što sam ti kupila onomad?
- Ha, šta, nije ti bilo dosta sinoć dvaput rinfuzno, a?!
- Ma nije to, ti bi samo jebo, treba mi za specijalitet. Lepo te pitam, imaš ili nemaš te kurtone?
- Ček da vidim... Ostala mi samo dva, ova neka voćna.
- Uh, voćna, gde ću slatko u slano jelo?! Ali opet, kako ću potaž bez kurtona... Zar nemaš obične?
- Jedino da pogledam u kamionu...
- Nemam vremena, ohladiće mi se potaž. Daj te voćne pa nek ide život... A to što držiš kurtone u kamionu raspravićemo posle ručka.
