Krvavo proleće 2

Stigao je topli jun. Nakon dugog perioda koji je bio ispunjen kišom i tmurnom atmosferom, svima je prijalo malo sunca i topline, osim jednoj osobi. Umoran i pomalo besan od lošeg dana, nikako mu nije odgovarala silna vrućina koja se na njega sručila. Mrzio je ponedeljke... Svaki dan je jedva čekao da se vrati nazad svojoj kući, a pogotovo ponedeljkom nakon iscprnog dana. Izvrnuvši se na svoj stari kauč, hteo je da odspava pošto je jedva gledao od umora. Ali ni to mu nije išlo od ruke... Opkoljen dosadnim komarcima koji su mu neprestano zujali oko glave i vrelinom koja je cedila znoj iz njegovog tela, uzeo je praznu flašu Lava i bacio je svom snagom u zid... Flaša se prosula po podu u stotinu komadića, usput ostavivši i manju udubinu na starom potrošenom zidu. Uzeo je cigaru i zapalio je zadnjom preostalom šibicom. Nakon deset minuta, opet je legao i pokrio se tankim ćebetom. Posle potpune tišine i spokoja, u daljini se čuo razgovor dva momka. Zagrmila su dva motora svom svojom jačinom. Sada definitivno razljućen i besan, zgrabio je veliku sekiru i izletio napolje. Posle petn'estak sekundi, nije se čulo više ništa... Putem je tekla krv koja je dalje prelazila u male rupice i kanaliće. Napokon se stvorila ona ista mirna i spokojna atmosfera kao pre desetak minuta. Opet je zapalio cigaretu sa pomalo krvavim upaljačem kojeg je uzeo od mrtvog motoriste. Taman u tom trenutku se setio za Autan kojeg je kupio prošle sedmice u Merkatoru. Povukavši zadnji dim ugasio je cigaretu, namazao se Autanom i utonuo u duboki san.