Žurke koje se (na žalost) više ne rade samo u kstu, već svuda po gradu. Izbor muzike je apsolutno besmisleno ređanje hitova iz svih mogućih decenija dvadesetog veka, bez ikakve ideje o redosledu i flowu. Didžejevi su bledunjavi likovi sa naočarama i bradom koji odbijaju da puste bilo šta što nije apsolutno dosadilo i što svi na žurci nisu čuli bar milion puta. Nije im baš jasno šta se podrazumeva pod tom rečju 'miksanje' koju elektronski djevi toliko pominju.
Omiljeni bendovi omraženih didžejeva: Prodigy, Pepersi, Rammstein, Ramones, Pendulum (isključivo remix Voodoo People), Republica (isključivo Ready to Go), Cardigans, Metallica, Nirvana... Sve je to dobra muzika ali ja više nemam snage da iz petnih žila skačem uz Killing in the Name da bih sebe ubedio da se dobro provodim...
