Весник пролећа. Помињан толико пута заједно са висибабом, јагорчевином и љубичицом, уз изостављање чињенице да је - ружан и отрован.
- Децо, да ли је свако донео по цвет, весник пролећа?
- Даааа.
- Одлично, дечице. Милане, ти си набрао...
- Висибабу.
- Браво, Милане. А Сања нам је донела..
- Јагорчевину.
- Дражесно, Сања. Зурловане, ти си нам донео...
- Кукурек!
- Црни Зурловане, 'де нађе кукурек, поред толико лепог цвећа, мајка му стара!?
- Крај потока, испод гробља.
- Ију. Види какав је, уф. Шта да радимо сад са њим?
- Ви ништа. Огулићу га и појести.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
Зурлован зна знање :)+
Ја сам за тренутак помислио да је он и писао, али приметих да дефка не вришти од бесмислености:Д
+++
Viš ovo nisam znao. +
Helleborus odorus nje ružan! Jeste otrovan doduše... +
Dobro, jes' to stvar ukusa (da se tako duhovito izrazim, pošto je je l' te otrovan), ali dakako odudara od "standardnih" vesnika.
Za ukus ne bih rekla da ima smisl ada se ja raspravljam, pamte me po jednom liku koji izgleda kao da je polumrtav ili od voska, a ja sam rekl ada je za mene oličenje lepote, tako da možda i nisam kompetentna da raspravljam o tome šta jesete, a šta nije lepo. :) Mada je meni sve cveće lepo. :)
Pa, dobro, uglavnom, defka je anegdotska, tj. zasnovana na istinitom događaju tamo negde iz 1. razreda. A kukurek nađo usred neke šumetine, sav ponosan, kad ono cvrc. :)))