Vesnik proleća. Pominjan toliko puta zajedno sa visibabom, jagorčevinom i ljubičicom, uz izostavljanje činjenice da je - ružan i otrovan.
- Deco, da li je svako doneo po cvet, vesnik proleća?
- Daaaa.
- Odlično, dečice. Milane, ti si nabrao...
- Visibabu.
- Bravo, Milane. A Sanja nam je donela..
- Jagorčevinu.
- Dražesno, Sanja. Zurlovane, ti si nam doneo...
- Kukurek!
- Crni Zurlovane, 'de nađe kukurek, pored toliko lepog cveća, majka mu stara!?
- Kraj potoka, ispod groblja.
- Iju. Vidi kakav je, uf. Šta da radimo sad sa njim?
- Vi ništa. Oguliću ga i pojesti.
Ја сам за тренутак помислио да је он и писао, али приметих да дефка не вришти од бесмислености:Д
+++
Dobro, jes' to stvar ukusa (da se tako duhovito izrazim, pošto je je l' te otrovan), ali dakako odudara od "standardnih" vesnika.
Za ukus ne bih rekla da ima smisl ada se ja raspravljam, pamte me po jednom liku koji izgleda kao da je polumrtav ili od voska, a ja sam rekl ada je za mene oličenje lepote, tako da možda i nisam kompetentna da raspravljam o tome šta jesete, a šta nije lepo. :) Mada je meni sve cveće lepo. :)
Pa, dobro, uglavnom, defka je anegdotska, tj. zasnovana na istinitom događaju tamo negde iz 1. razreda. A kukurek nađo usred neke šumetine, sav ponosan, kad ono cvrc. :)))
Зурлован зна знање :)+