Momak iz obližnjeg ili podaljeg sela, koji je navršivši srednju, odmah upisao studije, o očevom i državnom trošku. Uvek je izgubljen, retko trezan. Izaćiće na jedan, eventualno dva kolokvijuma za celu godinu, posetiće sve moguće žurke i pijanke, jer zna kako se priča završava. Priča se završava povratkom u Pičkovac, gde će, u najboljem slučaju pomagati ocu na njivi, a u najgorem otići u vojsku. Prepoznatljiv po tome što nikada ne zna o čemu pričaš kada govoriš o fakultetu.
Zoran (ugledni student): Koliko si ispita dao ?
Kuler: Ispit? Misliš koliko sam piva trebao ispit sinoć? Opklada je bila deset, ja popio dvanaest.
Zoran: A imaš neke skripte za kolokvijum iz Matematike?
Kuler: Brate, ovo je poslednji put da mi psuješ majku!
Zoran: Zajebana ova hemija!
Kuler: Ma kakva hemija, kakva teretana. Motika u ruke pa da vidiš kako se napraviš!
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.