
Momak iz obližnjeg ili podaljeg sela, koji je navršivši srednju, odmah upisao studije, o očevom i državnom trošku. Uvek je izgubljen, retko trezan. Izaćiće na jedan, eventualno dva kolokvijuma za celu godinu, posetiće sve moguće žurke i pijanke, jer zna kako se priča završava. Priča se završava povratkom u Pičkovac, gde će, u najboljem slučaju pomagati ocu na njivi, a u najgorem otići u vojsku. Prepoznatljiv po tome što nikada ne zna o čemu pričaš kada govoriš o fakultetu.
Zoran (ugledni student): Koliko si ispita dao ?
Kuler: Ispit? Misliš koliko sam piva trebao ispit sinoć? Opklada je bila deset, ja popio dvanaest.
Zoran: A imaš neke skripte za kolokvijum iz Matematike?
Kuler: Brate, ovo je poslednji put da mi psuješ majku!
Zoran: Zajebana ova hemija!
Kuler: Ma kakva hemija, kakva teretana. Motika u ruke pa da vidiš kako se napraviš!
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.