Kad nam neko nešto donese u kuću, uglavnom neka hrana ili piće pa to isto brže bolje pojede ili popije.
Brat 1: Gde si bre buraz, mi bili u prolazu, pa rekoh da svratimo malo da vas vidimo, evo ova kesa je za vas, daj snajki tamo.
Brat 2: Ma daj bre šta si se trošio, naši smo, znaš da ovde možeš u po dana u po noći da dođeš, a ti mi sad tu kupuješ nešto. Eeee i to nije nešto, nego skupi konjak, ma nije trebalo. E staviću ga ovde na policu, znaš da volim da skupljam razna pića.
Snajka: E gde ste vi, pa mogao si makar da se najaviš, da napravim nešto, mada dobro domaćinska je ovo kuća, uvek nečeg ima. Ajde sedite. Šta će te da popijete?
Brat 2: Pelinkovac, domaća, ima neke 2 vrste, šljiva i kajsija, vinjak, pivo, vino, špricer.
Brat 1: Mmmmm, ja ću konjak.
Brat 2: E konjak nemam.
Brat 1: Pa daj otvori taj što sam ti doneo.
Brat 2: (pogleda u ženu, tj. snajku, ona ode do kuhinje, on za njom) Je li ženče, je l ovaj mene malo zajebava?
Snajka(žena): Ko da ga ne znaš kakav je, ceo život je takav, kumica donela u šupak odnela.
