U početku, beše kum. Mnogo pre svadbe, budući mladoženja izabere jednog od najbližih prijatelja za venčanog kuma. Ljubav između njih je velika, zajedno piju, zajedno biju, a desi se i da zajedno spavaju.
Na samom venčanju jedan drugog lupaju po čelu, jedan drugom dovikuju : "Toooo kumeeeee!!!". Ljubav između njih, nikad nije bila veća.
Desetak godina posle svadbe, i dalje zajedno piju, sada već mogu zajedno da ih biju, zajedno spavaju samo kada ostanu duže u kafani. Kumu se žali kako neće da mu se digne, kako deca mnogo hoće, zajedno pljuju "onu rospiju" što ostade kod kuće i onu "matoru vešticu" (rospijinu kevu) što mu stalno govori kako da vaspitava decu. Od cele te ekipe, samo je kum kumu ostao. Ljubav još uvek cveta.
Kasnije, već je "rospiji" počeo u lice da govori da je rospija, sa "vešticom" se već odavno psuje. Kum je i dalje uz njega.
Onda, jednog dana, kumovi kao po dogovoru, počinju jedan drugog da pljuju iza leđa. Nekada najbolji prijatelji sada imaju razlitito političko opredeljenje, počinju da navijaju za različite klubove, svaki od njih dvojice je spavao sa svojom kumom. Po prvi put, mladoženja počinje sa svojom suprugom(nije više rospija) da pljuje po kumu i da joj priča svakave gadosti iz njihove mladosti.
Uglavnom, to je jedan od najsigurnijih načina da se na krvi i na nož posvađate (u nekim slučajevima bukvalno) sa nekadašnjim najboljim prijateljem.
Miloš vs. Karađorđe
Šešelj vs. Drašković
Šešelj vs. Nikolić
Mirko vs. Đenka
Osmanovići vs. Jugovići
Tito vs. Ranković
Đukanović vs. BulatovićI još mnogo primera, javnosti nepozantih kumova. Svi mi znamo bar po jedan.
