Situacija kroz koju smo svi prošli, i to ne jednom nego godinama za redom. Objašnjenje nije neophodno, stvar je sasvim prosta - krenuti u kupovinu patika sa roditeljima, obrati pažnju - SA RODITELJIMA, znaši da kraj neće biti srećan. Elem, udjete tako u jednu radnju, ti se naravno uhvatiš za noviji model, koji je, jelte, i skuplji za par hiljada. Medjutim dok ti stojiš ispred tvog izbora, na sasvim drugoj strani radnje se odvija kupovina. Primetiš da stojiš sam, a zatim baciš pogled u potrazi za tvojima, kad imaš šta i da vidiš...
Tata drži neku šlb patiku sa katastrofalnim estetskim crtama. U stvari TO se ne može ni nazvati patikom. Na izgled liči na neku modifikaciju kopačke i svadbarske cipele.
Tata - Dodji vamo. Šta kažeš? Kako ti se svidja?
Dete - Pa ne znam...
T - Pa dobro ajde ako ti se ova ne svidja, vidi ovu, ni ona nije loša... ( Uhvativši za jos manje poželjniji predmet )
D - A, ne znam...
T - Pa dobro reci ti, šta ti se svidja...
D - Pa vidiš one tamo crne sa onim belim?
T - Ove od 8000?! Ovo ne vredi te pare. Vidiš ti da je ovo obična skajčina, ima da ti pukne za mesec dana. To će da se raspadne kako padne prva kiša.
Nego ti da uzmeš ove, vidiš kako su proštepane. Ovo ti je sve koža, a i kožna postava.
Ja ti kažem, a ti kako hoćeš... ( što znači kupićeš ih bez pogovora)I tako svake godine.
