Gest vrhunske usamljenosti, prema kojoj je žitije stepskog vuka živahna storija preplavljena društvenim zbivanjima. Groteskni, a nadasve patetični pokušaj hvatanja koraka sa nabujalom prazničnom euforijom.
Kineska prodavnica, pred kraj decembra, pred kraj radnog vremena.
Miris kineske robe, jedini originalni proizvod u radnji.
Rafovi sa ukrasima, dedamrazovi na naduvavanje, prskalice i svećice u bojama. Na jednoj polici mršavo, siromašno dekorisano zelenkasto drvce.
- Ovaj.. daćete mi jednu. - promrmljaš, pa glasnije ponavljaš zlovoljnoj radnici.
Karton piva sa akcije, TV i ova listopadna jelka, dovoljan ugođaj za finale godine.
Plaćaš i setiš se da bi mogao da uključiš onaj novogodišnji skrinsejver što svira, pa kriviš lice u grimasu nalik osmehu i ostavljaš prodavačicu večernjem zogingu.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Дао сам плус на ово лоло.
Одлична је*
Ja imam ladno dve! forever alone