Glavna odlika naših mladih, a i starijih gastarbajtera, tatinih sinova i uopšte imućnijih ljudi koji su skloni seljačenju, a idu po kafićima. Dolaze sa prijateljem ili devojkom, sedaju i naravno, moraju da se raskomote u vidu bacanja ključeva od kola na sto, zajedno sa novčanikom, koji je narastao kao testo jer je, razumljivo, pun evra i deviza. Svim prisutnim sponzorušama dotični zapada za oko, jer svakako da nije bitno što je glup, ružan ili žešći seljak, on ima keš i auto. Uglavnom su toliko pametni da su od pića zapamtili samo Kafu, pivo i poneku vrstu soka. Sede u stavu raširene ruke i desna noga preko leve sa izbačenom kajlom, u fazonu, da se to vidi da ja imam. Svakog drugog minuta obavezna je i upotreba najnovijeg tačskrin telefona koji se vadi iz kožne futrole.
Dečko: Alo dečko, dodji 'vamo.
Konobar: Dobar dan, izvolite?
Dečko: Mala, šta ćeš?
Devojka: Ja ću produženi sa mlekom.
Dečko: Daćeš nam dva.
_________________________________________________________________________Konobar: Dobar dan gospodo, izvolite?
Lik1: Daćeš nam dva točena.
LI2: E, brate, a devojke?
Lik1: E,da. Onim dvema tamo kod šanka, daj šta piju, kaži da mi častimo.
Devojke: (Nakon što im je stiglo piće, okreću se, gledaju u ,,šmekere" i doživljavaju blagi svršaj u vidu kučkastog smeha) Hihihihihihi.
