Sitnice, uglavnom beznačajne stvari koje zatrpavaju tvoju sobu. Iz nekog razloga, nikako da napraviš čistku i raščistiš krš oko tvoga kreveta, kompjutera, televizora, pisaćeg stola...A neke stvari ti je čak i žao da baciš. Ja na primer čuvam transformersa iako sam konjina od skoro trideset godina. (Onaj stari lila boje što se transformiše u tenk i borbeni avion).
Na malom ormariću pored kreveta imaš knjigu koju si načeo pa odustao, tu je i čokoladica koju nisi pojeo, glup privezak za ključ od stana, hemijska sa oznakama Demokratske stranke, papirni Bus Plus, tabla Andola. Prostor oko kompjutera, to ti je tek posebna priča. Kesica od čipsa, omoti nekih bezveznih diskova koje više nikad nećeš igrati, čačkalica od juče sa ostacima gurmanske. Burazer tu drži jugi jo kartice...Na papirićima okolo nalaze se razni brojevi koji si zbog nečeg zapisao ali ti više ne trebaju. Ulaznica od KST-a, aluminijumski čepovi od limenki piva, trzalica za gitaru i ogrlica sa zmajem. Neverovatno, ali u tom haosu sve ima svoje mesto. Samo je stvar u tome što se samo ti tu snalaziš...Ali tvoja keva nikad nije mislila tako...Ni tvoja devojka/žena neće biti ni malo tolerantnija prema tome.
A:-Da sam rodila dva vepra, ta soba bi bila urednija! Konji jedni. Pobacajte te kurcolomije, pokupite prašinu i usisajte. Niste u štali nego u mojoj kući..
B:-Važi Kevo evo sa`ćemo...
A:-Nema sa`ćemo! Odmah!
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
A:-Ljubavi ,a gde je ona moja stara majca koju ja mnogo volim? Beogradski maraton `93? Da je nisi bacila? Jeste ružna ali ja je volim jer je udobna....
B:-Ofarbala se u roze jer si ubacio crveni duks. Jebi ga.
(sve te kurcolomije ću da pobacam, nećeš ti meni izgledati k`o džudža!)
