Kuvati

Mesiti. Koriste ljudi iz naše Dalmacije a verovatno i šire.
Hleb se ukuva tako što se pripremi u retko varjačom. Kada testo dokisa izvadi se iz vangle i premesi na podlozi koristeći brašno i razvuče na blago pouljen pleh na poslednje narastanje. Pre pečenja mora se izbockati pinjurom tj. viljuškom kako bi hleb mogao da se razvija a nenapukne. Takođe može da se povuče nožem sredinom po dužini. Finalni proizvod je pravougaoni hleb koji se uglavnom seče po širini do pola i tako grubo obrazuje dva vekne. Hleb je mekan i vraća se nakon pritiskanja. Najbolji hleb je onaj ispod peke tj. sača, to pretpostavljam svi već znamo.

Sad da dodam kako se kruv tj. hleb spremao u vreme kada nije bilo električnog šporeta. Dok je poljoprivreda bila značajna grana privrede nije bilo puno vremena za kućne poslove. Žene su kuvale hleb za celu sedmicu. Hleb se mesio u naćvama (drveno korito za mešenje hleba, italijani imaju nešto slično što zovu madia). Postojala je posebna prostorija samo za potrebe pravljenja hleba. Uz konobu u kojoj se držao pršut, vino i rakija. Konoba je ostava koja je malim delom ukopana u zemlju. Kada se hleb umesi od velike mase pravi se nekoliko hlebova ili se vekne formiraju nakon što testo odleži u naćvi. Gotove vekne oblika tanjira ostave se na trpezi(namenska tkanina) i kada im dođe vreme sa trpeze se prebace na lopar(drvena lopata). Hleb sa lopara ide pravo pod peku(sač) na pečenje.