Prodavanje svoje krvi, svog mesa, svojih čednih sestara zarad primanja u neku socijalnu zajednicu. Momenat kada nostalgična sećanja na momente infantilnog perioda u kojima je njena nežna ruka brisala uneređenu guzicu mladog buntovnika postaju potpuno irelevantna naspram tendencije repozicioniranja u ovom surovom, beskrupoloznom svetu, u kom ništa nije sveto.
Nekada karakteristične odlike samo za grupacije u kojima su krvne barijere lakše preskočive od trule komšijine ograde, a danas implementirane u veliki broj ljudi koji su na sve spremni ne bi li popravili svoj položaj. Kuzmanisanje predstavlja prečicu do uspeha i prihvatanja, ali po cenu manje mirnog sna, jer možda baš ta ista sestrina slika koja krasi kamin dnevne sobe, više nije dostojna tog mesta.
- Izvinite, gospodine Milenkoviću, ali gledam Vaš CV i ne mogu videti ništa što Vas diferencira u odnosu na druge kandidate za isto radno mesto. Prosek tek iznad 6, otpušteni ste sa prethodna dva posla, nemate preporuke... Ne želim Vas lagati, ali imate male šanse da dobijete ovaj posao.
- :šmrc-šmrc: A znate kako mi je ovaj posao trebao. Sestre su me spremale, vežbao sam socijalne veštine, trudio sam se da im udovoljim. Kako da im se sad pojavim pred očima?!
- Sestre?
- Da, pogledajte, imam njihove slike u novčaniku. One su moje svetice. Mlađu je verenik skoro ostavio, sva je tužna i htela je tugu i bes kanalisati ne bi li me spremila za ovaj posao.
- Lepe su. A, kažete da su slobodne, obe?
- Jesu. A vidite je ovde, ovo je slika s mora. Pogledajte kako se stopila s morskom penom, kao da je u njoj rođena, poput Afrodite.
- Danas je Vaš srećan dan. Javili su mi da je većina kandidata odustala od konkursa. Šta ćete, boje se izazova, ne dele sa zaposlenima ništa. Vi, pak, niste takvi. Dobrodošli u našu zajednicu! Sutra je prvi dan na poslu, a izazovi su pred nama!
