
Веома необична врста људи. Важе за најпознатије алкохоличаре, и верује се да у свакој луци имају по жену, или бар неку коју су опалили. Некада су их карактерисале оне полукружне браде, уз обавезну лулу у устима. Занимљиво је да током целе године носе папуче, не битно да ли је лето или зима. На броду ВЦ служи само за кењање. Пиша се искључиво са палубе право у реку. Иста ствар је са смећем. Канта је непотребна, сво што је сувишно иде право у Дунав. Раније, капетан брода је био у рангу министра, данас је све то мало другачије.Нимало наиван позив, што се опасности на раду тиче.Ал уз добро дружење, алкохолисање, и приче кад сви заседну, време само од себе пролази, не осећаш никакве проблеме. Онај ко се једном напије воде из Дунава, за њега више нема повратка, кад ти брод и река уђу у крв остају ти уклесани до краја живота!
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Nemam reči. pilsPlus.