Распрострањен феномен међ мушким живљем. Прецизније, оним мушким живљем који носи розе мајице, максерице, ручне сатове који изгледају као зидни, љуби се у образ и пуца по теретанама. Кад дође време за фотографисање, они се избербере ка фотоапарату искоса, савију руку у лакту на 90 степени показујући кажипрстом у неодређеном правцу (шатро спонтано), како би могли ти, хемијом разрађени, бицепси и трицепси да дођу до изражаја и како би се изрекламирао сат површином од по метара квадратних.
- Ћао, тебрекс, дај да видим слике са синоћне журезе, кумим те.
- Одма рођо... Ево.
- Уууу, ова ми се свиђа, баш је онако спонтана, кажи.
- Јесте рођо. Гле трицепс што ти је искочио овде, права палачинка са кремом!
- Хе хе.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Dvije nedoumice... šta fali velikim satovima, ja ih volim a nisam bilder uopšte... a drugo ovo poredjenje tricepsa i palačinke, ne kapiram?
Ај сад лепо признај да се и ти љубиш у образ. Пичко једна.
Признајем, гњида сам.