Jedini izvor svetlosti u trenucima kada je situacija toliko alarmantna da smo jednostavno morali da napustimo toplu posteljinu zarad neupišavanja iste. Nepogrešivi orjentir za pronalaženje puta do prestola i određivanje hirurški precizne parabole. U tim trenucima svetlost koju emituje izgleda jača od reflekora na Bernabeu, sunca u zenitu u Sahari ili pak farova budale koja nam ide u susret a nije isključila duga svetla.
(negde oko 4h, zimsko doba, mrkli mrak)
Žobla: U 'de me sad nađe. Jebalo me pivo, šorao sam deset puta i ono ostalo još. Ma izdržaću...
(nakon 5 minuta nespavanja)
Žobla: Uuuu mogu ja to, mogu...
(nakon još 5 minuta, samo što nije pukla gumica na slavini)
Žobla: Gotovo, izađe mi duša na nos. Aaa bež'te, spašavaj se ko može...
(bez paljenja svetla, uz razbijanje lakta o štok i nožnog palca o prag, nakon zakoračivanja bosim nogama na 'ladne pločice stupam u carstvo lampice na bojleru)
Žobla: Uuuuuuuufffff...
