Lančano pismo je pismo ili elektronska pošta, u kojem se zahteva da se pismo kopira ili, u slučaju elektronske pošte, pošalje većem broju osoba.
Bio jednom jedan car, kome beše dosadno, kao i svakom caru, naravski... te jednom objavi proglas da će onom ko mu pokloni ono što je oduvek želeo, a to ni on sam zapravo nije znao šta je, podariti svoju (za njega) prelepu kćer. Kćer je nosila masku, ali su svi bili ubeđeni da se ispod te prelepe maske krije još lepše lice. Ah, da.. "ukoliko poklon omane - ode glava" - stajalo je sitnim slovima u donjem desnom uglu, toliko sitnim da se poklanjala lupa uz svaki primerak.
Nije bilo mnogo onih kojima je careva kći (jel se piše kćer ili kći... hmmm...) i kraljevstvo milija od glave na ramenima, ali ipak, tu i tamo, pojavljivali su se entuzijasti, optimisti i avanturisti koji su želeli da pokušaju. Poklon se uručivao posebnom ceremonijom uz trube crven tepih, gutača vatre, medicinskim osobljem i vatrogascima koji ukazuju pomoć gutaču vatre... jednostavno, sa svim što bi ovakav hepening moglo da učini uzbudljivim i lepim. Letele su glave kako samo to glave i mogu leteti. Brzo i aerodinamično. Jedna od takvih glava bila je i ona koja je pripadala jednom Turčinu frulašu, koji nije imao šta da izgubi, kako je on govorio. Iznenađeni car otvori poklon i sablažnjeno upita: Šta je ovo? - Hemijska olovka... vid sad - ova super ženska je obučena... a vid' sad - hop, jedan pokret prstima, malo zarotiraš i hopaaa, haaaaa - Gooooolaaaa, a - a?
-ZzzShooooosssšššššssssss!!! - glava se uzdignu u visinu i otkotrlja se do troglavog psa koji je istog trena rastrgnu. To su u stvari bila tri psa koja su se nekim čudnim okolnostima spojila... ali nećemo sad o tome. Poslednje misli bile su mu "možda su ipak "Mice - podmornice i ne ljuti se čoveče, čak tri igre u jednoj" bile bolji izbor. neverovatno je da su i neki mudro odabrani pokloni poput wc šolje koja sama briše, pere, i ponovo briše carevu zadnjicu, završili neslavno a glava koja je to smislila u čeljustima troglavog psa Orgy-ja. Izgledalo je kao da je car jednostavno imao sve. No on je ipak želeo, iako je znao da ima sve, da mu neko pokloni nešto što nema a ni on sam toga nije svestan, samim tim njegova svest o tome da ipak nema sve - ne postoji, te onda, znajući on da ima sve željaše potvrdu toga, u vidu poklona koji bi probudio u njemu svest da je imao sve, ali da tek sad, kada je dobio to nešto, nema sve što je imao, jer je to nešto - sve... a ovo pre toga je nešto sve što je bilo sve.. Bio je on jednostavan čovek koji jednostavno razmišlja.
Onda je jednom tajanstveni stranac sa kočijama koje su vukli crni pastuvi sa srcastim tufnama, dojahao u selo. U stvari kada su ljudi malo bolje pogledali, to nije bila kočija već poklon koji su konji za sobom vukli. Tajanstveni stranac je imao uslov da do kraja ostane tajanstven i nije želeo da se predstavi. Careve sluge su pristupile otvaranju ogromne kutije sa poklonom. Kad su odmotali kutiju, u njoj se pojavila nova identićna kutija sa istim takvim srcastim tufnama na njoj, brzo su krenuli sa otvaranjem te kutije a u njoj se našla još jedna nova, kad su odmotali i nju, ona je u sebi krila novu, u sledećoj se našla još jedna, pa u njoj još jedna i još jedna, u njoj još jedna, a u njoj - još jedna... odmotali su sledeću i u njoj se našla ista takva. Dok su careve sluge otvarale kutije, jednu za drugom... u jednoj je druga, u drugoj treća u 2.365.566-oj je 2.365.567-a., tajanstveni stranac je odšetao u noć kako bi proveo vreme koje je za sebe dobio... I živeo je srećno do kraja života...Do kraja vremena.Pošalji ovu poruku svima za koje misliš da ti u životu mnogo znače, toliko da možeš da im pošalješ ovu do besvesti iritirajuću, sektašku poruku, koju neće moći iz kurtoazije da obrišu a tako bi je rado spalili da je na papiru, i pepeo bacili u wc šolju i povukli vodu, šizofrenim grohotnim smehom se smejući!
