Larmadžije

Фиктивни студенти из пасивнијих крајева. Обично два цимера која деле собу код баке чија пензија не дохвата далеко од 1. у месецу.
Типови који знају да њихово студирање не иде никуда, али су успели да искористе шансу, виде светлости повећег града и осете чари студентског живота, макар пола села финансирало овај, тако извесни, фијаско. Издангубе пар година вукући се по којекаквим ћумезима, али највише организујући посела у својој студентској соби, где се, уз чашицу брље и Шабанову ''Како си мајко, како си оче'', пада у карасевдах и призивају органи реда.

Али, и као такав, лармаџија ће се надмен вратити у село, под изговором да га асистент из квантне механике није мирисао само зато што је његов засеок у про-четничком атару, подно Јелице планине. Опскрбљен низом најновијих градских фора и са пар, углавном бескорисних, контаката, неће му бити проблем оженити убогу сиротицу из околине, која неимаше такав интелектуални набој да се школује, па је мораше, уз какав-такав мираз, младу удати.

Лармаџија остаје галамџија и у кући, дере се на припросту жену и неваспитану децу, а у сеоском бирцузу, после два велика пива, редовно држи слово о свом школовању и тако бива реизабран за секретара месне заједнице у 6 узастопних мандата.