Lauš i Štimac

Oni su tandem, oni su braća, oni su najbolji prijatelji, oni su suprotnosti koje se privlače.
Lauš je zajeban, ćutljiv, obilić, privlači nekom tamnom tajnom, puši cigaru za cigarom, obavezno ošupči nekog siledžiju koji se kurčio okolo i to jednom rukom nastavljajući da puši. Neće da jebe Snežanu Savić tek tako, dopisuje se sa Mirjanom Joković.
Štimac se od malena znalački nosio sa životom, on je optimista, on je prilagodljiv, on je mali kreten, on je Tom Sojer, on ne skida neki poludebilan osmeh sa lica. On stalno priča, on mora da priča, tako mu lakše, ma njemu ništa nije teško, on održava Lauša kad padne u depresiju, on ga tera da izdrži.
On mu masira stopala i kaže ovo je ništa kako je nekad bilo teško.
Štimac btw mora da priča nekim sirotinjsko-paćeničkim akcentom posebno za njega izmišeljnim: Zapadno slavko štimački.

Trivia: U filmu Boj na Kosovu Štimac je igrao Lauševog štitonošu, ali su te scene izbačene jer se Štimac u to vreme ženio, pa je njegovoj budućoj supruzi smetalo to stevčo da Štimac bude prikazan kao retard ponovo.

I ladno bi mu Štimac spasio ludu glavu i na Kosovu i odveo ga u Ugarsku kod Šicera u Mali rit i reko bi mu: budaloo mogao si da pogineeš pa bi mene tvoja matera posle grdilaa!