Uz ono standardno tipa znaš-da-je-mogla-cela-Afrika-da-se-navodnjavai-i-nahrani-za-pare-koje-se-troše-na-ratove, u nas je dosta prisutnije zatvaranje očiju pred sopstvenim glupostima, a držanje govora dugima za iste te gluposti, pa makar i naša uloga u njihovom postojanju bila prilično velika.
Vajni domaćin bez finansijskih problema svestan kakvu fuksu za ćerku ima, a opet nespreman da prihvati činjenice (u svojoj podsvesti):
"Pa, dobro, jesam joj platio taj Megatrend i stan u Beogradu kad je otišla iz sela da ''studira'' i preko veze je ugurao da ''radi'' u ministarstvu za infrastrukturu?Jesam joj platio i one jebene silikone i botokse i kvarcovanja, jesam oterao onog malog Rajkovog od nje u srednjoj školi, jeste bio dobar dečak, ali nije seosko dete za nju?
Jesam je poslao na Mauricijus da se tamo slika za onaj njen fejs, jeste je pregazilo pola onih mudonja iz Beograda sa 2 godine srednje škole, ali 50 godina u dupetu i dosijeom na 2 terabajta i jeste vežbala pušenje na njima i na to nahvatala ovog italijana, ali (kreću mehanizmi odbrane), nemoj da mi je neko kudi, pa valjda ja znam kakvo je moje dete!"
---------------------------------------------------------------------------------------------------
(naglas, komšiji pred prodavnicom):
"Ma, ne dam ja moju jedinicu onom žabaru! Pa, ona fakultete završila, proputovala svet, radi u ministarstvu. Eeej, znaš ti kakvi su sve naši domaći uspešni ljudi obletali oko nje, ali se nije dala. I sad ovaj žabar? Ma, sve bih mu oprostio, ali što nije pošteni pravoslavac ko mi, e to ne mogu!"
