
За разлику од свих осталих облика дивљачког насртаја на противника, овдје се подразумијева ударање на много префињенији начин. Фора је у томе да се без много околишања, уз евентуално претходно постављен блок, једним ударцем противник прикује за земљу. Ту нема крви. Нема ни времена за то. Само тупи звук ударца и мрак.
Велики Блек: Професоре, Роди! Брзо овамо. Неко долази.
Професор: Сто му реторти, да није црвени мундир?
Роди: Морам признати, чудна униформа.
Велики Блек: Попећу се на дрво, ви се сакријте у жбуњу.
Хоп
(недуго затим)
Велики Блек: ХОКАХЕЕЕЈ!
ТУП!
Велики Блек: Хиљаду му даброва! Не знам шта се дешава, лазнуо сам га шаком, али има проклето тврду главу. До сад је требао пасти.
Стево: А ту сте! Све вријеме вас тражим.
(окупљају се и Професор и Роди)
Роди: Сад сам провјерио, овога нема у сценарију.
Професор: Погледајте шта пише на униформи. И то ћирилицом, мало сам је учио. Штимац... Па овај је наш.
Стево: Ја само дош'о да потпишете стрипове.
Блек, Професор, Роди: ???
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Kako volim ove siznute primere :)
Hahahahahahaha
Okultis ima objasnjenje za ovo. zapili se traperi pa pustili garu: "evo mene i zovem se Stevo!"
@Миле Бубрег
Дабоме, ватрена вода им ударила у главу :)