Lepa Mara, učiteljeva kći

То лето било је као и свако друго лето – суво и топло. Маторци су се од врућине скривали испод шљиве на старом каучу и слушали севдах који је одзвањао са радија, а жеђ гасили пивом и лимунадом.

А ми… Ми смо радили све што иначе раде петнаестогодишњаци: возили бицикл, играли фудбал, купали се у реци, дркали… И, стално, а поготово током ове последње активности, ја сам размишљао о њој. Она је била мој сан – Лепа Мара, учитељева кћи.

Сањарио сам тако о њој. Једном је, док смо седели на обали реке, прошла бициклом. Окренула је главу, благо се осмехнула и наставила, а ми смо бленули у њу, к'о сељаци кад су први пут видели телевизор. Гледала је у мене, знам. Ветар дуну и подиже кратку лепршаву сукњу. Севнуше младе бутине, чини ми се, Сунце је мигавац наспрам те светлости која је за мене била прави извор живота. Видех и розе гаћице са ликом Мини Маус принтованим на десној страни. Знао сам да је тога дана производња семена у селу нагло порасла. Мада нико од њих није смео да ми каже, сви су они њу замишљали, aл' знали су да је моја и то су поштовали.

Једног дана, скупих храбрости и одлучих се на први корак. Све сам тако лепо био испланирао. ''Бићемо као Мики и Мини!'' Али, његово предузимање планираног дана осујетио је кафанџијин син који се појавио на бициклу код нас на реци. Он је био старији од нас. Седамнаест година је имао он! Благо се осмехујући подиже руку, а из ње се, као код инспектора службена легитимација, разложише розе гаћице са све курвом Мини на десној страни. ’’Видите шта сам узео Мари… хехе’’. Стави их у џеп, окрену педалу и затрпа нас прашином. Много гласова се зачуло тад, а мени је у глави вриштала тишина. Сви моји снови су се срушили. Престао сам да се дружим са свима још то мало времена док нисам отишао у град у гимназију.

Од тад је прошло много времена и пуно тога се издешавало: завршио сам гимназију, Слобу су скинули са власти, умрла моја баба, од туге за њом и деда. Али, ја и дан-данас верујем, да она није таква. Она је волела мене, а кулов је гаћице гарант скинуо са жице док су се сушиле. Чуо сам да је сама па, можда ми се јави. Ево, звони телефон! Можда је она. Идем.