
Комплимент са скривеним и подмуклим повратним реакцијама. Звучи можда чудно, али треба га у потпуности избегавати. Јер то како женска јединка може да га интерпретира, то један Балканац са просечним мозговним могућностима не може ни да замисли.
Враћам се с посла. Дан је био више него сморен, обојен сивилом градске свакодневнице и скроз вредан заборава. Улазим у кућу и у соби затичем диван призор. Слику која у моменту потире све оно небитно што ми у животу сјебава битне ствари, слику која ме у стилу рифреш-а освежи и продрма, врати ми самопоуздање... Угледам њу на кревету. Она лежи, чита нешто. Не примећује ме. Делује тако безбрижно и опуштено. Иритирајуће секси. Мирис њене косе је увелико окупирао целу собу и са мојим тихим уласком почиње и мене да мами и покорава. Батерија креће да се пуни. Почињу да се буде пастувски инстинкти у мени. Погледом је одмах брзо скенирам - тесна мајица небитне боје и сукњица које има таман толико да покрије предео где се дуге ноге спајају. Тело јој је тако заносно, зрело, пуно плодова... А ја гладан и пао ми шећер. Све се то дешава у пар секунди... Поглед ми се сужава, зенице шире, а ноге почињу саме да се крећу привучене магнетском силом тог чудног створења. Полако јој прилазим правећи у глави сценарио дивљег одевног разоружавања моје мале и још жешћег сексуалног похода на њу.
- Ћао малецка!
- Оо, ћао! Стиг'о си...
После некол'ко секунди:
- Лепа си данас.
Уместо очекиване реакције да јој измамим осмех или барем "хвала", добијам:
- Како то мислиш?!
- ?!?!?!
- Шта је, шта ме гледаш?! Лепа сам ти данас, је л'? А, јуче и пре тога сам ти била ружна...
- Ма, не! Таман посла! Ти срце знаш д...
- Е, дај пусти ме! Јуче сам пет пута испробавала исту хаљину само због тебе да видиш како ми стоји, која иначе јебено много кошта и у којој чак и ја мислим да сам екстра риба, а ти ме ниси ни погледао. Због фудбала, наравно...! А сад кад сам обукла ово што је 5 година старо, сад сам ти лепа. Знам ја шта је у питању. Дош'о човек с посла и 'оће одма' да се омрси. Како да не... Ајде, боље иди у купатило и опери ноге. Усмрде целу собу...
- (У себи: Јао, мамицу ли ти надрндану...!)
Напуштам место дешавања напујдан и повијеног репа. Моја батерија остаје неиспражњена...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
zensko...