Lepa si danas

Враћам се с посла. Дан је био више него сморен, обојен сивилом градске свакодневнице и скроз вредан заборава. Улазим у кућу и у соби затичем диван призор. Слику која у моменту потире све оно небитно што ми у животу сјебава битне ствари, слику која ме у стилу рифреш-а освежи и продрма, врати ми самопоуздање... Угледам њу на кревету. Она лежи, чита нешто. Не примећује ме. Делује тако безбрижно и опуштено. Иритирајуће секси. Мирис њене косе је увелико окупирао целу собу и са мојим тихим уласком почиње и мене да мами и покорава. Батерија креће да се пуни. Почињу да се буде пастувски инстинкти у мени. Погледом је одмах брзо скенирам - тесна мајица небитне боје и сукњица које има таман толико да покрије предео где се дуге ноге спајају. Тело јој је тако заносно, зрело, пуно плодова... А ја гладан и пао ми шећер. Све се то дешава у пар секунди... Поглед ми се сужава, зенице шире, а ноге почињу саме да се крећу привучене магнетском силом тог чудног створења. Полако јој прилазим правећи у глави сценарио дивљег одевног разоружавања моје мале и још жешћег сексуалног похода на њу.

- Ћао малецка!
- Оо, ћао! Стиг'о си...
После некол'ко секунди:
- Лепа си данас.
Уместо очекиване реакције да јој измамим осмех или барем "хвала", добијам:
- Како то мислиш?!
- ?!?!?!
- Шта је, шта ме гледаш?! Лепа сам ти данас, је л'? А, јуче и пре тога сам ти била ружна...
- Ма, не! Таман посла! Ти срце знаш д...
- Е, дај пусти ме! Јуче сам пет пута испробавала исту хаљину само због тебе да видиш како ми стоји, која иначе јебено много кошта и у којој чак и ја мислим да сам екстра риба, а ти ме ниси ни погледао. Због фудбала, наравно...! А сад кад сам обукла ово што је 5 година старо, сад сам ти лепа. Знам ја шта је у питању. Дош'о човек с посла и 'оће одма' да се омрси. Како да не... Ајде, боље иди у купатило и опери ноге. Усмрде целу собу...
- (У себи: Јао, мамицу ли ти надрндану...!)

Напуштам место дешавања напујдан и повијеног репа. Моја батерија остаје неиспражњена...