Mi Srbi smo kroz vekove našeg postojanja na ovoj planeti vazda znali i umeli da proslavimo nasumični radosni događaj. A ima li radosnijeg događaja od onog koji glorifikuje strasnu ljubav između dva mlada ljudska bića? I ne, drage kolege - nije "koitus" u pitanju.
Možda se neki neće složiti, možda će neki reći "Ah, plebejštine li klete...!", ali nema onog čoveka pod ovim našim nebeskim nebom, muškog ili ženskog, malog ili velikog, koji barem jednom u svom životu svojim prisustvom nije počastvovao neku SVADBU...makar ona bila i njegova, odnosno njena. Običaj iz naslova se tiče upravo ekumenike narečenog tipa manifestacije, a bliže "formacije svatovske vozne eskadrile na putu ka ugostiteljskom objektu šatoroidnog oblika&karaktera, radi prasetine i predaje koverti". Elem, da bi se ispunili uslovi za formiranje "fronta" iz naslova potrebno je da međ' okupljenim svatljem od obaveznih ajtema imate: 3 x veliki auto (tipa, neka džipčina), 3 x debilčina za i pod gasom i 1 x bol u kurcu, level 65. Nije previše teško, zar ne? Ono što sledi je više nego logičan spoj pomenutih elemenata - zauzimanje "čela" svih traka na sekciji auto-puta po izboru i diktiranje tempa vožnje na cirka 28 km/h, čime se stiče efekat kretanja tenkovske divizije u bici na Somi, 1916 godine. Obilaženje od strane nesvadbarskog življa je praktično nemoguće ali je zato eksploatacija trube konstantna.
Lep običaj, mora se priznati. Ako ste jedan od svatova, tojest...
- Pa, šta je sad ovo, jebemmumater?? Što se ovako vučemo, bre??
- A vidiš, ćale, da je neka svadba pa napravili ljudi front, neka ih, bre, do jaja...
- Ma, šta neka ih, za pola sata mi počinje Đoković, majke im ga seljačke nabijem...E, dodajdermi taj pištolj iz pretinca, 'leba ti...
