Onako kako treba, propisno.
Ako je u pitanju lepo obraćanje drugome, onda u sebi sadrži i diskretno upozorenje.
- Sine, nemoj da piškiš u bazen, to nije lepo.
- Ali tata, i druga deca to rade!
- Možda, sine, ali ne sa odskočne daske...
..........................................................................
- I, šta se onda desilo?
- Pa, ovako, gosn sudija... Lepo mu ja kažem da prestane da mi parkira na kapiju, a on poče da me vređa, psuje mi sve u familiju, da mi se unosi u lice i da me gura... Onda ne znam ni sam, ne sećam se kako mi ruka otišla do ključa za menjanje točkova koji mi se slučajno zatekao u kabini auta i kako sam mu time opeglao grbinu, pade mi mrak na oči ili tako nešto...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.