
Прва постава Еспањола и трећи голман Барселоне. Људи са маргине друштва и дна платног списка сопственог клуба. Добро де, прва екипа Еспањола можда и није крдо Гилетових клонова, без мајчиних скута уз које би се привили, без сисе коју би цуцлали и називали је својом, ал' сам клуб је једно велико тринаесто прасе тако да, оно.
Саветник помоћника саветника министра без портфеља. Тек ситна рецка у ланцу командне одговорности који се протеже одоздо ка...па јебига, ка горe, далеко изван видног поља. Успутна станица у пословној коресподенцији. Нити шаље, нити прима, нити штогођ потписује. Преноси. Да су нека друга времена, убило би га к'о гласника.
Неки тамо леви радикали.
Џентлемен из 19-ог века са џепним издањем "Бонтона", аутора распалог Ђорђа Зелмановића, који се моли у погрешној цркви и не јебе, ал' зато увесељава.
Боки Милошевић и његова фрула у интермецу, док свирају курцу, као и сва његова сабраћа и сапатници који су ту да би попунили пар секунди у животном етеру, након чега за време реклама тихо и неприметно напуштају сет.
"Је ли, куд се даде онај Нино "Три белега"?! "Усне вреле као жар, да ли је то с неба дар", тај неки фазон. Нестаде човек к'о Славко Бањац. Као да је у земљу пропао. Никад ми неће бити јасно шта буде тако са тим уметницима, оно, одједном нема човека. А баш је фино певао. Славуј јебени."
"Мхм. Јес', сад кад кажеш, стварно га нема нигде. Знаш кад га ни на ДМ-сату не виђам. А знаш ко је још фино певао? Тоше. Баш фино."
"Ааа јест! Славуј шиптарски. СЛА-ВУЈ! Не волим те Македонце никако, ал' он је био баш симпатичан дечко. Штета. Права штета."
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.