
Свој живот започиње у фабрици нежно заролан са својом браћом и упакован у неку разнобојну амбалажу; наставља га на рафу продавнице одакле се смеши потенцијално новим власницима настојећи да их (амбалажом) убеди да је најјефикаснији и најквалитетнији, неретко и да се са њим "лакше брише".
Своју животну одисеју наставља у WC-у. Ту започиње класно раслојавање, јер неки листови ће отићи код богатих а неки код сиромашних власника. Једни ће бити у чистом и миришљавом WC-у поплочаном шпанском керамиком, стојећи тик до најскупље италијанске козметике; други ће се гушити фекалним мирисима јавних нужника. Последње дане својих кратких живота они ту проводе мање-више безбрижно. Ништа не слутећи, радознало посматрају своје нове власнике како периодично улазе у WC, обављају посао и излазе из њега.
Све их на крају сачека иста страшна судбина - отарени о нечију говнаву гузицу завршавају у канализацији.
А на почетку су били тако чисти, мекани и миришљави...
Џабе оном што је живот провео у скупо опремљеној клоњи богатих власника, на крају и он и онај из јавног нужника завршавају у говнима.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Да, ал' се овај буржуј бар наживео пре нешго што је доспео у канализацију.
Ovo je multipraktik defka.
+