Iako izgleda da je autor bio gladan, pa je pojeo jedno slovo iz poslednje reči ove fraze, to ipak nije slučaj. Naime, ovo je prava forma genijalne misli "Ljubav je samo reč", koja je morala da bude promenjena zbog političke korektnosti.
Jer, pobogu, kako bi izgledalo da u svim onim patetičnim, srceparajućim, samoubistvenim i drugim stihovima, stoji nešto eksplicitno poput:
"Ljubav je samo rč".
Ne ide, zar ne?
Zbog toga je čista forma, puna iskrene emocije, promenjena u nešto što mogu da koriste svi uzrasti; i deca i penzioneri, i muškarci i žene, i doktori u belim mantilima i rudari crni od uglja, i pesnici, i drvodelje...
- Nevena me je ostavila...
- Bedak, brate...
- Nije mi jasno... Klela mi se da me voli... Pisala mi je pisma o našoj večnoj ljubavi, vidi...
- Znam, znam, ali ipak... Ljubav je samo reč, prijatelju moj.
- Ma, kurac moj reč! Ljubav je samo rč! I to šuljevit, smrdljiv i obrastao dilindarama.
-Da, baš tako, al' ja htedoh da ispadnem fin. Jebeš to, 'ajmo mi na trčanje, da utopimo tugu u znoju.
- To mi kaži! Idemo!
