Osećanje karakteristično za ljude sa ovih prostora, bez obzira na nacionalnost, versku ili neku drugu pripadnost. Kada nam ništa ne ide, u trenucima depresije, tuge i melanholije najviše nam prija da slušamo pesmu koja nam trenutno stanje još više produbljuje i dovodi ga do vrhunca. Kao da volimo da nas što jače boli.
Tužni ste iz bilion različitih razloga a onda dođete kući/odete u kafanu/na žurku i tamo slušate samo pesme koje vas najviše pogađaju. A repertoar najčešće čine Đorđe Balašević, Toma Zdravković, Haris Džinović, Halid Bešlić ili ko god da je od njih onaj koji najbolje "pogađa žicu".
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
kako je ovo istinito.... +
Taj sam.uvek.
+
Meni se svi čude što slušam Joy Division kad sam depresivna (sama muzika je dovoljna da bi dobio želju za samoubistvom)...eto, o tome se radi, ako već mora da boli, nek boli neopisivo mnogo.:)
bude bolje posle toga.+
+