
Појава ретка као комета величине Тексаса. Обично ти се у тим годинама деси једном, остави неки траг,а најчешће се мање сећаш љубави а више оног класичног бедака после,кад трипујеш да се то само теби догађа, да ти се све руши, да живот нема смисла и да си највећи баксуз на свету. Падаш у ''десперије'' боје нису исте, храна нема исти укус и те форе. То уствари мислиш док не напуниш неких 20ак година кад схватиш да треба да те боли патка за све то. Погледаш назад у прошлост, видиш себе и прво што помислиш ''Боже,какав сам ја ретард био, што ме једноставно ниси шутнуо у главу?!''- ако си Хришћанин наравно.
Пример (није неопходан) (:
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
haha jes bre +
Upravo sam u fazi kada shvatam da treba da me boli uvce. x)
Што пре схватиш биће ти љебо. (: