Ono o čemu najčešće kenjamo kad smo pijani.
Ljubav je kad ti leptirići u stomaku pređu u stadijum stalnog razmišljanja o nekoj osobi, a onda se ti leptiri pare u stomaku, od njih nastaje još više leptira koji se sve više i više gomilaju, na kraju se stomak baš onako fino napumpa, vi biste pomislili da je to od leptira, a ustvari je od piva kojim pokušavate da ubijete te leptiriće.
Leptirići se ne mogu ubiti pivom jer ono pomaže isto koliko i povez na rani od metka, međutim kada se baš, baš naduvate kao balon, onda shvatite da nema vajde od tih pokušaja i shvatite da ste alkoholičar, a kad to primijete i leptiri oni sami odu, a vama ostaje samo vaš stomak.
...када сте спремни да јој покажете пут до краја дуге, а до почетка снова, када у мислима и на јави шетате лучевима и баштама Семирамидиних вртова... када у својој глави изнад архитрава стуба клешете најљепши изричај триглифа и метопа- само за њу... када она каква год била, за вас је савршенство без мане, неодвојиви дио живота, плазма девојка у вашем наручију...
Ботичелијева Венера и Марс у тренутку када сте са њом изгледају као само смио покушај дочаравања недокучивог, звијезде са Луном су толико близу вас да понекад то зна да застраши... када правите на стотине грешкица, када свјесно чините глупости...осјећај лептирића у стомаку је чиста лаж тада, лептириће не осјећате, осјећате ватру у уму, мозгу,стомаку, по цијелом тијелу, када ће вас она његовати када имате најтежу најопакију болест, као и ви њу, када сте гладни а нећете да једете, само да још пар секунди гледате у несуштасвено јој лице, помилујете мекане јој образе, пољубите слатке јој усне...када више не постављате питања о смислу живота...
Што рече Бил Периш:"помножите то са бесконачно па саберите са универзумом, додајте на то вјечност и још нисте ни близу одговора"...
Kad se baba i deda svađaju, a ja stanem na babinu stranu, a zatiim se i baba i deda okrenu protiv mene zajedno me dokrajče.
Baba: Ne znaš ti nista, budalo jedna, dok nisi u rat otiš'o znao si samo za ovce i koze.
Deda: Ti, bre da se nisi udala za mene još uvek bi plela vunene čarape.
Baba:Ćuti, bar sam pismena, a tvoj otac je davao jariće da bi proš'o razred.
Ja:U pravu je baba...
Baba: Šta bre ti 'oćeš? Nekad su škole bile dobre, a ne sad... Ne daj Bože krv da ti pusti učitelj, mož' pos'o da izgubi.
Deda:Jeste, šiljokuranu nevaspitani. Ja kad sam bio momak k'o ti, već sam imao dva deteta i odslužio vojsku.
Ja: (jebala vas ljubav)
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.