Ljubavno pisamce

Ova noć je kao stvorena za tebe i mene. Slušam nečujne cvrčke, skrivene negde duboko ispod naših koraka koje smo letos ostavili pored reke.
Pored reke je isto kao letos. Ona nikad ista. U daljini svetli grad. Na drugoj obali naziru se kućice ispod krošnji. Našu obalu osvetljavaju ulične svetiljke, otkrivajući samo delove šetališta. I moj džip! Ti mi dade san o njemu.
Kiša se dvoumi da li će ostati u utrobi oblaka, ili će se pretvoriti u sneg, ili će odabrati moje lice da joj bude tobogan. Stojim okrenuta uzvodno. Tako smo se dogovorili, jer lako je pustiti da te voda nosi. Mesec je pun. Smeši se s visine. Uspeo je da me izmami i dovuče, magnetski privuče da nadodjem kao plima, da mi se u grudima ustalasa, pa nikako da izvučem ruke iz džepova crnog, kožnog mantila, obrišem suze koje su mi pre kiše sprale celodnevni make-up i zagrlim te, moj beli leptiru.