
То су оне особе које свој животни камен грају до врха свог брда свесни да иза њега нема ништа и да је сав смисао ништавила из ког су рођени и ништавила коме теже је гурање тог камена. Али наду коју , при паду коме су изложени, враћа добитак времена који очекују као боленици кад се подвргавају палијатљивим лековима. Смисао и животни мото им је Mašimo krilima možda naučimo da letimo
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Dust in the wind, dude.
All we are is dust in the wind...
Masi maši...