
То су оне особе које свој животни камен грају до врха свог брда свесни да иза њега нема ништа и да је сав смисао ништавила из ког су рођени и ништавила коме теже је гурање тог камена. Али наду коју , при паду коме су изложени, враћа добитак времена који очекују као боленици кад се подвргавају палијатљивим лековима. Смисао и животни мото им је Mašimo krilima možda naučimo da letimo
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
Dust in the wind, dude.
All we are is dust in the wind...
Masi maši...