Људи који нису довољно битни да се за њих сазна док су живи, али су ипак уложили довољно труда за време вишедеценијске каријере да би купили сажаљење и помињање непосредно након смрти и никад више. За живота се помињу само писмено, на разноразним списковима које нико ионако и не чита. Својих 15 секунди славе доживљавају у рубрици ''Ин мемориам'' у облику ''Родио се тад и тад, 37 година пожртвовано радио у студију РТБ-а, биће сахрањен сутра на Новом бежанијском гробљу'', а онда Владимир Јелић или Маја Жежељ пребаце лопту Аци Стојановићу или Владимиру Мијаљевићу који наставе да дробе о победама Ђовака и поразима фудбалера.
- Брате, вредно трошиш радне дане четири деценије и сабију ти цео ЦВ у десет секунди. Изваљујеш?
- Тај стил, батице.
- Е, ал' ја ни толико нећу да добијем.
- Ма, јебе ти се.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Ima toga i van RTS-a +