Ili smarači, ili najbolji prijatelji, zavisno iz ugla gledanja, jer postoje osobe koje su došle da upute poslednji pozdrav preminulom, ali i onih kojima je prvenstveno stalo do sarme i rakije.
Oni po čitav dan obleću oko tebe i nutkaju raznoraznim bombonama, biskvitima, sokovima i rakijama, tako da ne uspeš da povežeš jednu jedinu rečenicu sa rođakom kojeg nisi video godinama, a da te neko od njih ne prekine. Uglavnom su to osobe uzrasta od petnaest do dvadeset godina, tako da možeš da ih oteraš u kurac kad god poželiš, ali ne ide, jebiga, mi smo civilizovan svet, ipak nije ni vreme ni mesto za to.
- Veljo, pa nisam te video od...
- Nek' se nađe pred deda Živanom.
- Bog da prosti, Sanjice, uzeo sam malopre bombonu. Gde sam ono stao, a da, vi odoste u Nemačku nesto pre bombardo...
- Nek' se nađe pred deda Živanom.
- Bog da prosti, dečko, prelio sam rakiju pre minut i po, lično si mi je doneo, ako se sećaš.
----------------------------------------------------------------------
- I tako padnem ja sa skele od pet metara pravo na koleno. Vidi ožiljak.
- Nek' se nađe pred deda Živanom.
- Daj dve rakije, Bog da prosti :srk:. Kakva je ovo brlja, žalicu se domaćinu za ovo!
- Neće moći, zbog njega smo se danas i skupili ovde.
