To su obično osobe sa kojima smo bliski i koje nas poznaju bolje od drugih ljudi. Ono što je karakteristično za njih je to što nam iz najboljih namera neprestano "sole pamet" zbog raznih sitnica (fizičkog izgleda, ponašanja u društvu, loših navika, interesovanja za stvari koje nisu popularne, negativnog mišljenja netolerantnih pojedinaca o nama...), ne shvatajući da su na taj način užasno naporne i da mogu dovesti do toga da nas oteraju od sebe.
Naši prijatelji nikada neće biti savršeni i nikada neće biti baš onakvi kakvi bismo želeli da budu. Zato je mnogo lepše ponekad ih pohvaliti za nešto što su dobro uradili i čuvati ih kao svoje prijatelje, nego im svakodnevno tražiti nedostatke i govoriti iz svog ugla šta bi trebalo da rade.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Često i iritirajuće, ili otrežnjujuće, zavisno ko se u čemu ovde prepozna...
+