Možda ne baš najinteligentniji, no svakako najodgovorniji oblik života koji je iznedrilo čovečanstvo dvadeset prvog veka. Tip ličnosti na koji se društvo, kao organizaciona celina, može osloniti u svako doba dana i noći, bez obzira na pretnju u kojoj se nalazi - ne stoga što se radi o preduzimljivom i okretnom čoveku, već o pojedincu koji ne razmišlja, već postupa, niti pita, druge ili sebe već - sluša. Mada šta tu koji moj i ima da se pita, jer ako nas je život nečemu i naučio, to je da čovek nikada ne može biti suviše oprezan. Uostalom i šta te košta - jeste da je malo neobično disati sa tim govnetom preko lica, ali živ se čovek na sve navikne, a i kolima si kući za manje od petnaest minuta.
Random situacija; ljudska glava, sa parčetom tanke zelene hartije jezdi iza volana. Komšija mu nešto dobacuje dok maše rukama, ovaj usporava, staje, spušta prozor.
- Alo bre Sekač, skini tu masku dok si sam u kolima jebem te glupava.
- Maf be u pičku materinu, bem te ufta!...
Postoji i ekstremnija varijanta koja nosi masku dok se vozi biciklom.
