Pod lipom, u njenom prijatnom hladu obitava nekolicina ljudi. Blagi vetar im miluje lice i bora odeću. Udišu miris dozrelih jabuka, koje se nalaze nedaleko od njih. Ćuteći naginju flašu i samo ponekad pogledi im se sretnu. Jedini put kada govore jeste kada prođe lepa devojka ili žena. Tada se učtivo jave ili zvižde i uvek govore kako bi imali snošaj sa njom. Posle toga usledi grohot smeh, pa mukla tišina.
Prosedi starac dugim i koštunjavim prstima trlja bujnu bradu i gleda negde u daljinu. Oči su mu crvene i iznurene. Pola boce, već je ispio. On je srećan što je ovde u tišini i što uživa u omiljenom piću. Penzija mu je mala, tako da nema para za kafanu, a i mrzi je. Buka, gužva, gungula, ne može da cuga normalno i sa zadovoljstvom. Kući ne želi da ide. Stara straćara uvek ga podseti na loše uspomene. Kad već nema para za ništa bolje i pivo dođe dobro. Naslonjen na zid prodavnice, razmišlja kako bi opet voleo da bude mlad. Čio i vedar, ali avaj!Vreme ne može da se vrati. Šta je bilo lepo, bilo je.
Pored njega, na drvenoj klupi sedi čovek od četrdesetak godina. Vuče dim cigarete i polako pijucka, sedeći prekrštenih nogu. Celo glatko i lepo lice mu obuzima veseo izraz. On uvek tako izgleda. Ali, unutar ga seta kida. Plata na poslu kasni. Ima troje dece i mahnitu ženu. Do guše je u dugovima. Treba klincima da kupi stvari za školu, pribor, knjige, a od čega? Kiriju nije platio već tri meseca. A, debeli i preki gazda je na izmaku živaca. Boji se da će ovog puta doći do kavge. Zna šta će mu i žena reći. Da je bezvredno đubre i šljam, da je nesposoban ni za šta, pa čak ni da je zadovolji u krevetu. Ne voli je. Sa njom je u bračnoj zajednici iz čistog kiča. Da bi rekli da je svoj čovek i da ima porodicu. " Jebeš sve to",misli on u sebi. " Bolje da za mene misle kako sam niko i ništa, nego da trpim sva ova sranja". Stidljivo gasi duvan i opušak baca u flašu. Stavlja je na beton i tiho, sa rukama u džepovima odlazi. Već je polupijan. " Dobro je, makar neću biti svestan kada me budu ponižavali", reče on u hodu i ode.
Iz prodavnice izlazi natmuren čovek. Niskog rasta i podebeo. Teškim pokretom seda na klupu. Mirno se javlja poznanicima. Nema posao. Majka rinta za njega. Stalno mu prekoreva zbog toga. Ne može više da je sluša. Ako bude nastavila, zadaviće je. Mori ga i to što je premašio tridesetu, a nije oženjen. Svi ga posmatraju kao bednika i besposličara. Besno otvara ambalažu i žurno pije uz teške uzdahe i oborene glave.
Preko puta njega, na suvoj zemlji sedi ciga. Go do pojasa i bos. Na glavi nosi slameni šešir, ispod koga izbija crna i retka kosa. Sa veselim osmejkom drži staklenu flašu u prljavoj ruci. Skoro je se vratio sa "službenog puta". Trampa je prošla dobro. Pošto je sve častio malim sitnicama, odlučio je da nagradi sebe. Radosnim, crnim očima gleda u nebo i misli kako je život lep.
Pored njih prolaze dva muškarca i radoznalo pilje u njih.
–Koji su ovi?
–Ma, džabalebaroši i budale. Ne obraćaj pažnju na njih, samo ih ignoriši!
