
Све друге прилоге ословљавају са "она срања", а кечап са "америчко говно". Проклињу све што је ново и жале за "добрим старим временима". Тито је за њих светац. После њега ништа не ваља. За њих је све теорија завере. Који год посао се обавља, било у свету, било код нас, или што је неки комшија купио нове жардињере за терасу, они се питају ко ли се ту накрао пара. Раде за цркавицу и мисле да су плате у њиховом сектору најмање. На сваком слављу су најбучнији и увек разговарају о горе наведеним темама.
- Од прилога?
- Лука и мало туцане.
- Даље?
- Шта даље? Да нећу можда то америчко говно да једем? Ееее.. Пре ниси ни имао ништа друго сем лука и туцане! Е да је Тито жив...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
pljus!
jebo i bravar,
dobra
to sam ja!