Oni malo krupniji, da ne kažem debeli ljudi, koji kada sednu na sedište za dvoje zauzmu i određen procenat onog pored koje je namenjeno za nekog drgog.
Umoran sa posla, čekam bus pola sata, i ulazim. Puno... e ima jedno prazno. Sedam. Aaaaa, olakšanje za otrnele noge.
15 sekundi kasnije> Šta je ovo bre?? Pa jedan guz mi na sedištu drugi visi između redova?!?! Okret, au, sad mi je jasno.. Da ustanem? Ma jok, bole noge, a i nisam kreten kao oni koji ustanu sa svog mesta da bi seli na drugo. Šta ću, trpim, Taknuto maknuto.
